Marketing organskih poljoprivrednih proizvoda

Marketing organskih poljoprivrednih proizvoda

Posrednici u prometu organskih poljoprivrednih proizvoda imaju često presudan značaj za uključenje nekog proizvođača u organski pokret. Prvo pitanje koje postavljaju organski poljoprivredni proizvođači je: kako ću prodati svoje proizvode? U zavisnosti od odgovora na ovo pitanje donosi se konačna odluka. U Srbiji se može primetiti da otkupni tokovi organskih poljoprivrednih proizvoda funkcionišu relativno dobro u poređenju sa onima koji su vezani za konvencionalne poljoprivredne proizvode.

Temu o marketingu organskih poljoprivrednih proizvoda možda je najbolje započeti činjenicom da je konzumiranje organske hrane staro koliko i čovečanstvo. Nažalost, upravo su ljudi ti koji su usled davanja prednosti ekonomskim efektima poljoprivredne proizvodnje u odnosu na ostale, doveli do situacije da danas najveći deo prehrambenih namirnica koje koristimo u ishrani ljudi i stoke, imaju u sebi štetne materije po zdravlje. Tužna je istina da se danas moramo boriti za ono što smo već imali, davno pre.

U velikom broju tržišno razvijenih zemalja, gde su upravo negativni efekti tog razvoja najizraženiji, tražnja za organskim poljoprivrednim proizvodima je u stalnom rastu. Promet ove vrste proizvoda se na svetskom nivou kreće u obimu od oko 40 milijardi US dolara. Pri tome najznačajnija tržišta su SAD i Kanada (promet oko 17 milijardi dolara), Evropa (promet oko 16 milijardi dolara) i Jugoistočna Azija (pre svega Japan – oko 5 milijardi dolara). Stopa rasta tražnje i potrošnje organske hrane u SAD je u poslednjih šest godina neprekidno na nivou od oko 15 % godišnje, dok uobičajeni prehrambeni proizvodi nemaju nikakvu stopu rasta.

Površine koje su angažovane u organskoj poljoproivrednoj proizvodnji su još uvek u malim procentima u odnosu na ukupan poljoprivredni potencijal (prosečno oko 5%) ali su u stalnom porastu. Najveći broj zemalja u EU je u domenu poljoprivredne politike postavio sebi za cilj da u narednih pet do deset godina te procente višestruko uveća. Primera radi, u Holandiji je cilj da se do 2010. godine organska poljoprivreda praktikuje na 10% od ukupnih poljoprivrednih površina. Više je nego očigledno da prisustvo organske hrane na trpezi sve većeg broja potrošača širom sveta nije modni hir, nešto što će vremenom da se promeni i ode u zaborav, nego stalna težnja da se hranimo pravilnije tj. kvalitenijim namirnicama i tako doprinesemo našem zdravlju i očuvanju životne sredine.

Takozvani “zeleni talas” zapljusnuo je severne prostore današnje Srbije krajem osamdesetih godina prošlog veka. Prve prodavnice koje su nudile organske namirnice otvorene su u Subotici 1990. godine. U to vreme je osnovano i udruženje za organsku hranu “Terra’s” u Subotici. Sve je bilo u brzom razvoju na dobrobit svih koji su bili deo eko pokreta. A tada su došle teške godine. U uslovima života kojih bi svi voleli da se ne sećamo, proizvodnja i tražnja za organskim namirnicama je uspela da opstane. Ima li boljeg testa vitalnosti od toga. Od 2000. godine počinje novi period brzog razvoja koji je i danas u toku. Organska poljoprivreda je prisutna u određenoj meri na različitim lokacijama širom Srbije. Poslednji podaci za 2005. godinu govore o tome da se danas pod raznim vidovima organske proizvodnje nalazi oko 6800 hektara obradivih površina uz oko 12000 hektara u prelaznom periodu. Na to, treba dodati i oko 300000 hektara šuma iz kojih se vrši sakupljanje šumskog voća i lekovitog bilja.

Specifičnost poljoprivrednih proizvoda da se u najvećoj meri moraju prerađivati kako bi zadovoljili zahteve potrošača, prisutna je i kod organskih poljoprivrednih proizvoda. Zbog toga se u proteklih deset godina razvio čitav niz malih i srednjih preduzeća koji su specijalizovani za preradu organskih poljoprivrednih proizvoda. To znači da danas pored upotrebe proizvoda u svežem stanju, organske poljoprivredne proizvode možete konzumirati i kao prerađevine nastale od interganih žitraica i uljarica, lekovitog bilja, začinske paprike, genetski nemodifikovane soje, sušenog, smrznutog i pasterizovanog povrća, kaše, pulpe i koncentrat od jabuke, džemovi, sokovi i vino od kupine, smrznuto bobičasto voće, sušeno voće, bio grisini i keksovi…

PROMOCIJA

Završni instrument marketing miksa je po pravilu promocija, što nikako ne govori o njenom najmanjem značaju. Potrošači moraju znati za vaš proizvod ukoliko želite da ga kupe. Načini na koje ćete tu informaciju poslati do potrošača su različiti ali i za organske poljoprivredene proizvode su istovetni kao i za ostale proizvode iz kategorije potrošnih dobara. Kod nas konkretno, najviše se koristi privredna propaganda u skromnom obimu. Najčešće je reč o štampanim propagandnim materijalima koji se dele posetiocima sajmova ili nekih posebnih manifestacija. Ostali vidovi promocije su slabo zastupljeni što je potpuno razumljivo kada se ima u vidu da nemamo marke proizvoda koje prosto zahtevaju viši nivo promotivnih aktivnosti. Pored nastupa naših proizvođača na domaćim i međunarodnim sajmovima po svom značaju se ističu degustacije proizvoda kao vid unapređenja prodaje. Slobodno se može reći da je jedan od simbola Palićkog međunarodnog filmskog festivala postao švedski sto “a la Terra’s ” koji se tradicionalno organizuje u povodu otvaranja i zatvaranja festivala. Pored toga ukusno pripremljenu hranu od organskih namirnica na hiljade potrošača imalo je prilike da proba u sklopu Subotičkog međunarodnog sajma, Dana planete … Značaj degustacije je u tome da razuveri potrošače da je lošiji ukus namirnica organskog porekla. On je drugačiji, to je tačno, s tim da jabuka ima zaista ukus jabuke a šargarepa zaista ukus šargarepe. Pitanje je da li smo svi mi možda već zaboravili, kakav je stvarno njihov ukus?

Prof. dr Tomislav Sudarević Izvod iz članka “Evropa nam daje šansu” Magazin Poljoprivreda br. 41 str. 21-27

Leave your comment
Comment
Ime
Email